a
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit, sed do eiusmod tempor.

Anina dva divna poroda

U zadnjim danima mojih dvadesetih godina, rodila sam svoju prvu kćer.
Trudnoća je bila prekrasno iskustvo. To je bilo vrijeme koje sam posvetila sebi i bebi. Opuštanje, odlasci na prenatal jogu, šetnje i slično.
I tako je došao i prošao termin poroda. Mislila sam da porod nikada neće krenuti, pošto sam se osjećala isto kao i svaki drugi dan. Ali ipak mi je taj dan pukao vodenjak. Nazvala sam muža koji je tada bio na poslu. Rekla sam- krenulo je! I da ne žuri, jer će potrajati. Ja sam se lagano pakirala, a on je za samo par minuta dotrčao s posla.
Nakon pregleda su me primili u bolnicu. U predrađaonici sam nekoliko sati čekala da krenu trudovi, ali se ništa nije događalo. Taj dan sam dobila jedan gel i drugi sljedeće jutro, a i dalje nisam osjećala trudove. Kada sam počela osjećati stezanja, išla sam usporediti nalaz ctg-a s trudnicom pokraj sebe. Ona je imala jake trudove i tražila epiduralnu. Pošto su moji trudovi na ctg-u izgledali slično kao i njeni pozvala sam doktora koji se našao u prostoriji da me pregleda. Pregledao me i u trenu probušio zaostali dio vodenjaka te konstatirao kako sam otvorena 7 cm i da mogu u rađaonu.
Iznenadila sam se i brzo nazvala muža da dođe.
Muž je stigao, trudovi su postali jaki ali izdržljivi. Od početka sam znala da želim prirodan porod sa što manje intervencija. Ali ako bi bilo potrebe da prihvaćam sve.
Primalja je bila vrlo mlada, kao i svi prisutni, ali su se doimali iskusni i radili su na tome da porod prođe što lakše po bebu i mene. Tijelo je samo počelo gurati bebu prema izlazu, a ja sam trebala taj dio predisati. I ne tiskati. To je bilo teško. Ne tiskati kada je potreba jaka. Ali time je beba širila lagano put prema van. Nekoliko takvih trudova i mogla sam tiskati. Ubrzo je beba bila vani. Crvena i glasna. A mama sretna i ponosna.
Porod je prošao u najboljem redu, bez pucanja i rezanja, a ja sam postala mama djevojčice Ele.

Dvije godine kasnije sam bila 39 tt. Drugi je dio trudnoće bio jako naporan i osjećala sam se kao kit. Taj sam dan imala veliko pospremanje i pripreme za moj 32. rođendan. Navečer sam umorna legla spavati. U sred noći probudilo me stezanje u trbuhu. Razmak između trudova je bio 10 minuta a nakon pola sata 7 minuta. Nazvala sam svoje roditelje da dođu pričuvati moje prvo dijete koje je spavalo. Mislila sam, neka dođu polako, imam vremena. Otuširala sam se, pojela sendvič i lagano završila pakiranje torbe. Trudovi su bili jaki i nepravilni. Kada su deda i baka stigli mi smo odjurili u bolnicu. U autu sam osjećala da je porod krenuo. Iako je bilo vrijeme pandemije, taj je tjedan u Hrvatskoj bilo samo nekoliko zaraženih, pa je pratnja pri porođaju bila dozvoljena. Kada sam stigla u rodilište na pregled, uspjela sam samo dati papire i leći na krevet da me spoje na ctg. Nisam mogla govoriti od jačine trudova. Jedva sam izustila da beba izlazi. Brzinski su me pregledali i zaključili da sam 10 cm otvorena te me poslali u rađaonu. Primalja je bila draga i vesela, između trudova smo razgovarale. Nekoliko trudova kasnije i beba je bila vani. Nije bilo pucanja niti rezanja. Primalja je komentirala kako bi bilo prekrasno da sve majke rode ovako lako kao ja.
Dora je bila velika 3580 g i rodila se na moj rođendan. Ona je najbolji poklon koji sam ikada dobila.

Ana Kranjčec

Post a Comment