Inesin porod i “kapitalac” Luka

Ja sam Ines Vuk, imam 23 godine (uskoro 24) i iza mene su dva predivna poroda. Drugi je bio još brži i lakši od prvoga, stoga ću pričati o njemu.
22:45- ležim..suprug igra plejku i ujedno preko sluški priča s prijateljima. Najednom se okrene prema meni i nešto smo počeli razgovarati, te sam ja istovremeno krenula ustati.. kad ono PUK “ajme Željo meni pukao vodenjak”!
“A daj lažeš..dečki moram ići, Ines pukao vodenjak.”
Znači nikada prije nije se tako brzo ostavio igrica haha! Sav u panici, kao jesam sigurna da je pukao.. a ono curiii i ne prestaje!

Torba je već bila spakirana,na brzinu sam se otuširala..tj. ja sam sve laganini , ali on je govorio” hajde hajde idemooo”. Jer taman taj dan smo vidjeli vijest da se u Splitu jedna žena porodila u autu, pa se on uplašio da ne bih i ja tako! Bez obzira na to što je torba bila spremna od prije, opet sam neke stvari zaboravila.
Mi smo iz mjesta “Slatina”, a bolnica je od nas udaljena 30km (u Virovitici). Krenuli smo negdje oko 23: 15, i već u 23:35 smo bili tamo. Kiša je lagano padala kada samo krenuli, no jako brzo je stala. A suprugu su brisači cijelim putem radili haha! Valjda od uzbuđenja, straha, napetosti.
Kada smo stigli, rekla sam mu hajde ti još jednu zapali, pa onda idemo”.
Nisam imala trudove niti ikakve kontrakcije. Došli smo na odjel rodilišta, pozvonili i mene je sestra primila, a suprugu rekla neka sačeka. Presvukla sam se, stvari dala suprugu(kaput, cipele i sve ono u čemu sam došla), pozdravili smo se ..i tada kreće.
Doktor me pregledao i rekao da sam otvorena 4 do 5 cm. I već nakon pregleda krenuli su prvi lagani trudovi. Odmah sam spojena na ctg. Pa nekih 45 minuta bih ja rekla. Otprilike, nisam sigurna. I na ctg-u sam imala svega nekoliko jačih trudova, ali ništa strašno. Potom me sestra smjestila u sobu i rekla da će me za pola sata opet spojiti na ctg.
Bila sam sama u dvokrevetnoj sobi. Stvarno nemam primjedbe na smještaj, i sestra koja me primila stvarno je divna. Uz nju je sve bilo još dodatno lakše.
Nedugo nakon ulaska u sobu, krenuli su baš baš jaki trudovi. Prošlo je možda 15-ak minuta kada sam povikala sestru i pitala mogu li na ctg da je jako bolno. Ona je pitala ako mogu neka izdržim još malo..i tako je i bilo. Izdržala sam još možda desetak minuta. Tada je naišao strašno bolan trud, na kojemu sam mislila gotovoooo, beba izlazi. Jedva sam uspjela dozvati sestru od bola.
“Ajde idemo”..trud je prošao, i došla sam do stola. Spojena na ctg, i na svake cca. 2 min jaki trudovi. Okrenem se na leđa i sad čekamo da naiđe trud da krenem tiskati. A truda nikako u tom položaju. Okrenem se na bok, evo ga odmah stiže. I tako sam progurala još nekoliko trudova, zatim ponovno legla na leđa. Sestra/babica kaže ” sada sljedeći kada osjetite, krenite tiskati”. U međuvremenu došao je i doktor.
Napokon je došao taj trud, krenula sam tiskati i bilo je poprilično bolno. Na nekoliko navrata je bilo “tiskaj, tiskaj”..i zatim “dišite, dišite..
13.12.2020. u 2:05 beba je vani. “Oooo kapitalac pravi” reče babica. Veliki dečkić po imenu LUKA, težak 4400g i dužine 53cm! Zbilja je bilo teško to izgurati, ali se stvarno tako brzo sve odvilo da se nisam ni snašla.
Stavili su mi ga na prsa da se pozdravimo, da ga izljubim pa da onda može na kupanac.
Ja sam ubrzo smještena u sobu, još brže je moj sin bio sa mnom.
Stvarno predivno iskustvo. Divne sestre, babice, doktor. I svakoj budućoj mami želim porod kao što sam ga ja imala. Sasvim prirodno, jako brzo, bez pucanja, bez epiziotomije. Zbilja porod za poželjeti.

Drage mame, samo opušteno i bez straha. Iz vlastitog iskustva govorim da porod uistinu može biti jedno pozitivno i predivno iskustvo. Boljeti mora, ali stvarno, kada vidite bebicu sve zaboravite. I ništa nije važno, samo da je bebica živa i zdrava. I ako do samoga kraja niste imale taj osjećaj za dijete, vjerujte da iste sekunde kada je ono vani, emocije ne možete obuzdati. Suze idu od sreće, same od sebe.

Ines Vuk